Serbian Lessons

Oprosti, majko sveta, oprosti,
što gora požalih bor,
na kom se, ustuk svakoj zlosti,
blaženoj podiže dvor;
prezri, nebesnice, vrelo milosti,
sto ti zemaljski sagreši stvor:
Kajan [?] ljubim prečiste skute,
Santa Maria della Salute.

Zar nije lepše nosit' lepotu,
svodova postati stub,
nego grejući svetsku grehotu
u pep'o spalit' srce i lub;
tonut' o brodu, trunut' u plotu,
djavolu jelu a vragu dub?
Zar nije lepše vekovat' u ,
Santa Maria della Salute?

Oprosti, majko, mnogo sam strad'o,
mnoge sam grehe pokaj'o ;
sve što je srce snivalo mlado,
sve je to jave slomio ma',
za čim sam čezn'o, čemu se nad'o,
je to davno pep'o i pra',
na ugod živu pakosti žute,
Santa Maria della Salute.

Trovalo je podmuklo, gnjilo,
al' ipak neću nikoga klet';
šta god je muke na bilo,
da nikog za to ne krivi svet:
Jer, što je duši lomilo krilo,
te u jeku dušilo let,
sve je to s ove glave sa lude,
Santa Maria della Salute!

Tad moja vila preda granu,
lepše ovaj ne vide vid;
iz crnog mraka divna svanu,
k'o pesma slavlja u zorin svit,
svaku mahom zaleči ranu,
al' težoj rani nastade brid:
šta cu od milja, od muke ljute,
Santa Maria della Salute?

Ona me glednu. U dušu svesnu
nikad još takav ne sinu gled;
tim bi, što iz tog pogleda kresnu,
svih vasiona stopila led,
sve to nudi za čim god čeznu',
jade pa slade, čemer pa med,
svu svoju dušu, sve svoje žude,
-svu večnost za , divni trenute!-
Santa Maria della Salute.

Zar jadnom sva ta divota?
Zar meni blago toliko sve?
Zar starom, na dnu života,
ta zlatna voćka što sad tek zre?
Oh, slatka voćko, tantalskog roda,
što nisi sazrela pre?
Oprosti grešne zalute,
Santa Maria della Salute.

Dve u pobiše sile,
mozak i srce, pamet i slast.
Dugo su bojak strahovit bile,
k'o besni oluj i stari hrast:
Napokon sile sustaše mile,
vijugav mozak održa vlast,
razlog i zapon pameti hude,
Santa Maria della Salute.

Pamet stegnu, ja srce stisnu',
utekoh mudro od sreće, lud,
utekoh od - a ona svisnu.
Pomrča sunce, večita stud,
gasnuše zvezde, raj u plać briznu,
smak sveta nasta i strašni sud. -
O, svetski slome, o strašni sude,
Santa Maria della Salute!

U srcu slomljen, zbunjen u glavi,
spomen je njezim sveti hram.
Tad mi se ona od onud javi,
k'o da se Bog pojavi sam:
U duši bola led mi se kravi,
kroz sad vidim, od sve znam,
zasto se mudrački mozgovi mute,
Santa Maria della Salute.

Dodje u snu. Ne kad je zove
silnih mi želja navreli roj,
ona mi dodje kad gove,
tajne su sile sluškinje .
Navek su sa njom pojave nove,
zemnih milina nebeski kroj.
Tako mi do prostire pute,
Santa Maria della Salute.

U je sve k'o u muža i žene,
samo što nije briga i rad,
sve su miline, al' nežežene,
strast nam se blaži u rajski hlad;
starija ona sad je od mene,
tamo ću biti dosta mlad,
gde svih vremena razlike ćute,
Santa Maria della Salute.

A naša deca pesme su ,
tih sastanaka večiti trag;
to se ne piše, to se ne poje,
samo što dušom probije zrak.
To razumemo samo dvoje,
to je i raju prinovak drag,
to tek u zanosu proroci slute,
Santa Maria della Salute.

A kad mi dodje da prsne glava
o mog života hridovit kraj,
najlepši san postaće java,
moj ropac njeno: "Evo me, naj!"
Iz ništavila u slavu slava,
iz beznjenice u raj, u raj!
u raj, u raj, u njezin zagrljaj!
Sve ce se želje tu da probude,
dušine žice sve da progude,
zadivićemo svetske kolute,
zvezdama ćemo pomerit' pute,
suncima zasut' seljanske stude,
da u sve kute zore zarude,
da od miline dusi polude,
Santa Maria della Salute.